рогат

рогат

рогат (српски, lat. rogat)[уреди]

Придев[уреди]

рогат , , прид.

Облици:

  1. , [1]
  2. ро̀гат [1]
  3. ро̀гат Сремска Митровица [1]

Значења:

  1. Који има велике рогове; који је с роговима. [1]
  2. Који има врх(ове), избочине, шиљат. [1]
  3. Ђаво, враг, нечастиви. [1]

Примери:

  1. То се зва́ле ма̀ђарске кра̏ве, ро̀гате, ве̏лике, ро̀гате; е, те̑ су би́ле са̀мо због ђу̏брета. [2] [3] [4] Суботица Сремска Митровица Госпођинци Башаид [1]
  2. Не да ми мира онај рогати. [5] Јасеново Лупак Водник Клокотич Павлиш Јабалче Нермиђ Крашово [1]


Изведене речи:

  1. рогати [1]


Изрази:

  1. не мо̏же ("не може (где ће) слабији против јачег"). Вршац Јасеново [1]
  2. Бити ˜ ("бити охол, зао, недобронамеран"; "Шта се бојиш"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 168.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110.
  5. Михај Н. Радан, Карашевска митолошка и демонолошка лескика. — КЖ, 4 (128), децембар 2002, 10—12, стр. 11.

Напомене[уреди]