разгова́рати

разгова́рати

разгова́рати (српски, lat. razgovárati)[уреди]

Глагол[уреди]

разгова́рати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. разговарати, разго̀ва̄рам, се [1]

Примери:

  1. Између се̏бе разго̀ва̄раду. [2] [3] [4] Деска Госпођинци Кикинда Ново Милошево [1]
  2. И о̏нда о̑н с бра̏том разгова́ро. Мартонош [1]
  3. О̏нда ћемо да разгова̑рамо. [2] Павлиш Јаша Томић Ченеј [1]
  4. Ја̑ сам се разгова́рала са то̑м ње̑ном ро̀ђаком. [2] Ђала Ново Милошево Фаркаждин [1]


Синоними:

  1. разговорити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.

Напомене[уреди]