придавати

придавати

придавати (српски, lat. pridavati)[уреди]

Глагол[уреди]

придавати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. прѝда̄јем [1]
  2. -ам [1]

Значења:

  1. Попустити пред тешкоћама, клонути физички и психички. Меленци[1]

Примери:

  1. О̑н је ку̏пио то̑ за музѝја̄н, и шта̏ до̏бије ста̑ро, ва̀јкадашње: ја́рам о̀д воло̄ва, све̏ што го̏ђ и̏ма ста̑ро, о̑н је но̀сијо и прида́во у та̑ј музѝја̄н — му̀зе̄ј — да се зна̀ шта̏ је по ста̑рим би́ло; ску̀пља̄ч би̏о. [2] Ново Милошево [1]
  2. Прѝда се ву̏на у за̑другу. Бачко Петрово Село [1]
  3. О̑н однѐсе те̑ пешки́ре све̏ ку̏ћи код мо̀мка, код о̀тог ђувѐгије што ће да бу̏ду сва̏тови, па прѝда њѐговој ма̏тери. [2] [3] [4] Кумане Госпођинци Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид [1]
  4. И̏мам још и сви̑ње да прѝдам. Санад [1]


Изведене речи:

  1. прѝдати [1]


Синоними:

  1. давати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 41.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76, 116, 120, 124, 132.

Напомене[уреди]