кремен
кремен
кремен (српски, lat. kremen)[уреди]
Именица[уреди]
кремен, м
Именица[уреди]
кремен, м
Облици:
Значења:
- Камен за кресање ватре. [2] Черевић Нови Карловци[1]
Примери:
- Та̑ј ка̏мен што кре̏ше зо̀ве̄ се кре̏мен. [3] [4] [5] Врдник Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Кукујевци Мартинци Ердевик Лаћарак Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Мол Госпођинци Футог Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Опово [1]
- Сла̏б ти је кре̏мен, не̑ће упа́лити. Бачинци [1]
- Кад је дете радознало и запиткује старог где си био или где идеш, стари одговарају: „У Мантово за кремење!”. Црвена Црква [1]
„'”
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 88.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 163.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347.