косак
косак
косак (српски, lat. kosak)[уреди]
Именица[уреди]
косак, м
Облици:
Примери:
- Пре појаве косе жито се же̏ло ср̑пом (ва́говом, шало́вом, коса́ком или коси́ром). [2] [1]
- Коса́ко̄м се се́че кукурузо́вина. Нештин [1]
- Везано за ручну косу и срп, односно косак — како су Брестовчани називали, ковач је следеће радове обавио: „оково косиште, косу поково, коса, косак (срп), карика на косишту, петица на коси, оправијо косиште, заглавак у косу, косица (косак за сечење кудеље), бабица, тулајица”. [3] [4] Бачки Брестовац Стапар Бегеч Батања [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 111.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.
- ↑ Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.