зубац

зубац

зубац (српски, lat. zubac)[уреди]

Именица[уреди]

зубац, м

Облици:

  1. зупца [1]
  2. зу̀бац, зу́бац Сремска Митровица Меленци Падеј Чента [2] [1]
  3. зу́бац [1]
  4. зу̑бац Равно Село [1]

Значења:

  1. Оштрији зарезак на ивици неких предмета (тестере, грабљи, чешља, дрљаче и сл.). [1]
  2. Део брда на разбоју. [1]

Примери:

  1. Кудеља је гребенана прво на гребену са дебљим и ређим зупцима, а касније на гребену са тањим и често постављеним зупци ма. [3] [1]
  2. Зу̀пци мо́рају би̏т гво̀здени, мѐта̄лни, а ра̑м [за дрљачу] би̏о о[д] др̏вета. Бачинци [1]
  3. Ба̏ш зу̀бац, изгу̀бијо̄ се [ј]ѐдан зу̀бац, зна̑м да смо та̀ко зва́ли. [4] [5] Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ђала [1]
  4. Шотиш може бити усниван „на један зубац” (један зу бац „вула” у основи). [1]
  5. Зупци у брду су подељени у пасма (по 10 зубаца) којих може бити 18, 20 па и 24 у брду. [6] [1]
  6. То тре̏ба да се зна̑ ка̏ко је бр̏до, толи̏ко да осну̏је, толи̏ко жи̑ца ко̏лко и̏ма та̏мо зу̑баца. Избиште [1]


Синоними:

  1. зуб, клин [1]
  2. зуб [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.
  3. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 136.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 3, 15.

Напомене[уреди]