грувати

грувати

грувати (српски, lat. gruvati)[уреди]

Глагол[уреди]

грувати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]

Значења:

  1. Пуцати, тутњати. [1]
  2. Веома се чути, одзвањати. [1]
  3. Млатити, врћи (жито). [2]
  4. Шибати великом снагом (о ветру). [1]
  5. Сакупљати посебним кривим грабљама плеву на гувну. [1]
  6. Ломити, кидати. [1]
  7. Учити напамет, без разумевања. [1]
  8. Навалити на јело. [1]
  9. Замарати се физички, мучити се. [1]
  10. Путовати дуго и тешко. [1]
  11. Проводити се. [1]

Примери:

  1. Највише грувају топови приликом црквене славе. Бегеч [1]
  2. Сам би̏о на фро̏нт, ди су гру́вали то̀пови. [3] [4] Ченеј Нови Бечеј [1]# Код Равника су опет брегови: Грунар (јер се „грува” — „чине се падишке” […] а то значи брег се рони са треском). [5] Крашово [1]# О̏ндак мо̑раш гру́вати мо̀тиком јел је твр́до. [6] [4] Чуруг Мол Надаљ Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Ченеј [1]# Ко̀њи га̏зу оно жи̏то ис ко̀шуљице. То̑ се зо̀ве: зр̀но се гру̑ва да ѝзӣђе ис ко̀шуљице. [7] Ђала [1]# У̀зми и но̀си ка̏пу, у Но̀ви Са̑д гру̑ва ко̀шава. [4] Ченеј [1]# Мо̏жеш, ал нѐмој да гру̑ваш, да ки̏даш гра̑не. Велики Гај [1]# Само ти̑ гру̑вај на̀пред, у̀чи, нѐмој ко̑ да те сти̏гне. [4] Ченеј Неузина Бока Шурјан [1]
  3. Гру̑вај да ми не донѐсеш ке́чеве. Јаша Томић [1]# И о̏ма да̑ј да гру̑вамо по ко̀нзе̄рби. [8] Итебеј [1]# Гру̑вам се ко̑ про̏ст, а дру̏ги ди̏жеду но̑вце. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [1]# Са̏д сам се гру́во и ни̏кад ви̏ше. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Груво сам се цео божији дан по њива. Црвена Црква [1]# Па иде́ду пу̏но [омладина], па се гру̑ваду. Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 59.
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 247.

Напомене[уреди]

Шаблон:Tetr