граната

граната

граната (српски, lat. granata)[уреди]

Именица[уреди]

граната, ж

Значења:

  1. Експлозивно артиљеријско зрно. [1]

Примери:

  1. Мѐни је грана́та па̏ла чело но́гу. [2] Фаркаждин [1]
  2. Грана́та, кад се ра̏збије, испло̀дӣра. [3] Ботош [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 327.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.68.

Напомене[уреди]