градина

градина

градина (српски, lat. gradina)[уреди]

Именица[уреди]

градина, ж

Облици:

  1. [1]
  2. гра̏дина, гра̀дина Иванда, гради̏на [1]

Примери:

  1. Отишо је да копа у градину. Црвена Црква [1]# Иде́ду сви̏ о̏ндак у лу̑г, у шу̏му, јел у гра̏дину, у ба́ште. Јасеново Крушчица [1]
  2. Ла̀нске го̏дине сам ја̑ са́дила, шѐсна̄јстог апри́ла сам по̀сејала, поса́дила, пики́рала у гра̏дини. Велики Гај [1]# Гради̏на је ди се са̑ди кромпи̑р, лу̏к. [2] [3] Врачев Гај Маргита Велико Средиште Вршац Уљма Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 60, 73.

Напомене[уреди]