глу̑в

глу̑в

глу̑в (српски, lat. glȗv)[уреди]

Категорије: одр. вид.бот.


Облици:

  1. глув, глу́ва, глу́во [1]

Значења:

  1. Који не чује (потпуно или делимично). [2] [3] Ново Милошево Башаид Фаркаждин Сакуле Вршац[1]
  2. Последња недеља ускршњег поста. [1]
  3. Време иза поноћи, тиха ноћ. [1]
  4. Врста биљке Lamium purpureum. [1]

Примери:

  1. Велика, глува или страсна недеља, последња недеља поста, обележена је припремама за Ускрс. [4] [1]# У пола ноћи је „глуво до ба” и тада се појављују нечисти и зли духови и утваре. [5] Остојићево Ново Милошево [1]# Ва̑мо мо̏ж про́ћи, не̑ш се ожа́рити, то̑ је глу́ва жа́ра. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. глу̑ви [1]


Изрази:

  1. И́ћи ко глу́ва ку̏чка ("ићи бесциљно, скитати"). Вршац [1]
  2. РСБ] [1]
  3. споразумети се ко ˜ и мутав Јасеново [1]
  4. ˜ ко то̏п ("потпуно глув"). Фаркаждин Вршац [1]
  5. пра̏вити се ˜ ("не хтети чути"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 343, 344.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  4. Весна Марјановић, Симболика и симболи у ускршњем циклусу. — Рад, 33, 1991, 163—176, стр. 167.
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 164.

Напомене[уреди]