виља

виља

виља (српски, lat. vilja)[уреди]

Именица[уреди]

виља, ж

Значења:

  1. Овца са усправним роговима. [1]

Примери:

  1. Према роговима овце су: виља, виљаста — када рогови иду из главе, право горе. [2] Павлиш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35,993,87—198, стр.94.

Напомене[уреди]