ве̏село

ве̏село

ве̏село (српски, lat. vȅselo)[уреди]

Прилог[уреди]

ве̏село, прил.

Примери:

  1. Само ве̏село, го̏сти мо́ји. Вршац Сомбор [1]
  2. Тамо сам [на слави код сестре и зета] прово весело цео дан и целу ноћ и сутрадан до послеподне нисам спаво ништа. Ченеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]