ве̏нути

ве̏нути

ве̏нути (српски, lat. vȅnuti)[уреди]

Глагол[уреди]

ве̏нути, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. венути [1]

Значења:

  1. Физички слабити, копнити. [1]
  2. Туговати, чезнути. [1]

Примери:

  1. Кад смо о̀чистили те̏ две̏ го̀миле, о̏ндак с о̀тӣм ли̑шћом по̏кријемо ту̏ ре̏пу да не̏ би од су̑нца ве̏нула. Томашевац [1]
  2. Ве̏не куку́руз, не̑ма ки̏ше. [2] Вршац Сремска Митровица Пачир Српска Црња [1]# Ве̏не ку̏кавац на о̏чиглед сви́ју, не̑ће још ду̏го. Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 275.

Напомене[уреди]