валовчић

валовчић

валовчић (српски, lat. valovčić)[уреди]

Именица[уреди]

валовчић, с

Категорије: дем.


Облици:

  1. валов [1]
  2. вало̀вчић [1]

Примери:

  1. Мо̑ рамо на̀правити дру̏ги вало̀вчић, о̀вај се са̏в ра̀спо. [2] [3] Ченеј Сомбор Каћ Итебеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 329.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]