бујица

бујица

бујица (српски, lat. bujica)[уреди]

Именица[уреди]

бујица, ж

Облици:

  1. бу̏јица, бу̀јица, бујѝца Госпођинци [1]


Примери:

  1. Бу̏јица је сне́ла сву̏ зе̏мљу з го̑рњег чла́нка вино̏града. Вршац Сомбор [2]
  2. Бу̀јица — кад ја́ка ки̏ша па̏да, све̏ то̏ о̏де у ја̀рчину. Добринци [2]


Референце[уреди]

  1. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]