ба̏ба

ба̏ба

ба̏ба (српски, lat. bȁba)[уреди]

Именица[уреди]

ба̏ба, ж

Придев[уреди]

ба̏ба , , прид.

Категорије: пеј.шаљ.ирон.бот.


Облици:

  1. , -о., баба [1]

Значења:

  1. Вешта жена којој све полази за руком. Ново Милошево[1]
  2. Месец март (у вези с честим временским променама). Ново Милошево[1]
  3. Старица. Јасеново[1]
  4. Женина мати. [1]
  5. Супруга. [1]
  6. Плашљив мушкарац, кукавица. [1]
  7. Онај који радо чини (често и непотребно) доброчинства, добра дела. [1]
  8. Narcissus poeticus , нарцис. [2] Ново Милошево Елемир[1]
  9. Септично обољење које настаје у бабињама. [1]
  10. Страна с које наилази киша. [1]
  11. Оно што је слабо, немоћно. Нови Сад[1]
  12. Забачени део села или атара. [1]
  13. Период јесени с краткотрајним топлим данима. Сомбор Вршац[1]
  14. Удубљење на глави изнад почетка кичме. Сомбор[1]
  15. Снег који пада око Благовести. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Ма̏ма, тра́жила те не̏ка ба̏ба. Лаћарак Черевић Шимановци Мартонош Сомбор Пачир Суботица Дероње Товаришево Футог Турија Каћ Ковиљ Госпођинци Жабаљ Чуруг Ђурђево Мол Бачко Петрово Село Ђала Банатско Аранђелово Падеј Кикинда Ново Милошево Меленци Елемир Итебеј Орловат Томашевац Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Чента Сефкерин Иланџа Павлиш Вршац Иванда Ловра Помаз [1]
  2. Њѐгова ба̏ба је дожи́вила да се о̑н о̀жени. Ковиљ Бачинци Лаћарак Шимановци Војка Суботица Сомбор Сента Жабаљ Нови Сад Ђала Кикинда Елемир Арадац Јаша Томић Томашевац Велики Гај Избиште Павлиш Вршац [1]
  3. Кад сам се ожѐнио, ни́сам ми̏слио да ћу и ба̏бу до̀бити у ми̏ра̄з. Бачинци [1]
  4. Кад ба̏ба шта̑ ре̏кне, то̑ је све́тиња за зе̏та. Лаћарак [1]
  5. До̀шли су му у по̏се ту ста̏рац и ба̏ба, мо́ро их је уго̀сти ти. Бегеч Ковиљ Мол Ђала Нови Кнежевац Јаша Томић [1]
  6. По̀ма̄жем ба̏би шта тре̏ба. Бегеч [1]
  7. Мо́ро сам пр̑во да и̏штем од мо̀је ба̏бе но̏ва̄ца. Јаша Томић [1]
  8. То̏ мо̏же са̏мо ба̏ба њего̏ва да поје̑. Банатска Паланка [1]
  9. Ма и о̑н је ба̏ба, нѐ сме да ѝзӣђе по мра́ку ни пред вра́та. Бачинци Јаша Томић [1]
  10. Ни́си ти̑ за́душна ба̏ба да си та̏мо ну̏жна  ; ‘болећива особа’ (Вш). Ново Милошево Сомбор Ковиљ [1]
  11. Примаља („баба”, једна од најстаријих жена у селу и суседству) донесе новорођенче до црквених врата и на улици спусти га на земљу). [3] Крашово [1]
  12. Е̏во ти ба̏бин су̑д. Помаз Сомбор [1]
  13. Да нѐ да бо̑г нијѐдној да дожи́ви ба̏бину гро̀зницу. Та̀кој жѝвот ви̏си на ко̀нац. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
  14. Кад се нао̀бла̄чи из ба̏бина буџа́ка, та̀ко су гово̀рили, о̏нда ће би̏т ки̏ше. [4] Добринци Сомбор Нови Сад Мокрин Ново Милошево Међа Иланџа [1]


Изведене речи:

  1. ба̏бин[1]


Изрази:

  1. о, ти си здраво вредан, само умрле бабе па нема ко да те фали ("у обраћању лењивцу, нераднику"). Јасеново [1]
  2. ирон оштар ко бабини зуби ("туп"). Јасеново [1]
  3. за чѝје ба̏бе Сомбор Змајево Ковиљ Вршац [1]
  4. те̏ра ˜ ко̏злиће ("снег који пада око Благовести"). Црвена Црква [1]
  5. нема џабе ни кодбабе ("све се плаћа, ништа није бесплатно"). Сомбор [1]
  6. за бра̏шно ("ни за шта"). Сомбор Ковиљ [1]
  7. што је ба̏би ми̏ло, то̑ јој се и сни̏ло ("што ко прижељкује, о томе и прича"). Ковиљ Вршац [1]
  8. ˜ шу̏мом, де̏да дру̀мом ("кад двоје не могу да се договоре"). Сомбор [1]
  9. удесити неког ко Панта бабу ("истући, премлатити некога"). Иланџа [1]
  10. инат баби душу губи ("ружно је инатити се"). Ново Милошево [1]
  11. ко о чему ("о особи која често говори о нечему што јој се свиђа или што прижељкује"). Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
  12. ди̏ си ти̑ ви̏дио ми́рно де́те и ле́пу ба̏бу ("оно што је немогуће, што не постоји"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  13. го̀тов ко ˜ на ка̑д ("бити увек спреман на нешто, пристати на нешто без размишљања"). Ново Милошево [1]
  14. си̏лом ˜ у̀ ра̄ј не̏ иде ("ништа се не може на силу урадити"). Томашевац [1]
  15. ба̏бини зу̑би ("несигуран, слаб"). Сомбор Нови Сад Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 54.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 108.
  5. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 52.

Напомене[уреди]