čakšire

čakšire

čakšire (српски, ћир. чакшире)[уреди]

Именица[уреди]

čakšire, ж

Категорије: пл. т.


Значења:

  1. Pantalone od sukna bez ukrasa. [1]
  2. Pantalone koje su gore šire, a od kolena se sužavaju i pripijaju uz nogu. [1]
  3. Isto. Турија[1]
  4. Isto. [1]
  5. Krompir ispečen sa ljuskom u peći ili rerni. [1]
  6. Isto. [2] Сомбор[1]

Примери:

  1. Izraz čakšire označava pantalone. Nekada su čakšire u Sremu bile od štruksa, cajga i somota. [3] [1]
  2. Oko 1915—1920. svečana odeća momka, navodi se kao primer jedna fotografija iz Starčeva, sastojala se iz: […] crne čojane čakšire sa pletenim gajtanima. [4] [5] [6] [7] [8] Старчево Черевић Мол Мокрин Кикинда Јарковац Батања [1]
  3. Dȉ ćeš ù ti pr̀ljavi čàkšira? Пачир [1]
  4. Sàmo da mi je dȉgo čàkšire, jȃ u còkula, u còkula màđarski, bȏkte, pòzno bi me, jer òni ìmaju òne glȅžnjāke što se zakòpčāva, tȏ bi ȍma vȉdio, pa níje lȗd. Вилово [1]
  5. Vȕnu što òstavimo za nȃs, òperemo, nȍsimo ù drndu da se rȃdi, pa ȍnda prédemo vȕnu pa prȁvimo nȁma za rȕo — čòbanu kabànicu, jànkel dèbeli (bȅkeš, kàpūt), čàkšire i štrȋmfle. [9] [10] [11] [12] [13] [14] Кумане Бачинци Сусек Свилош Чортановци Нови Карловци Лаћарак Павловци Добринци Буђановци Обреж Шимановци Суботица Мартонош Турија Дероње Равно Село Змајево Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Сад Шајкаш Ђала Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Итебеј Тараш Елемир Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Фаркаждин Чента Иванда Деска [1]
  6. Prȇ se nȍsili čȁkšire. [15] [16] [17] Батања Деска [1]
  7. I čȁkšire kázli, tȏ bíle ȍne što nȍsili u čȉzme. Помаз [1]
  8. Bele čakšire su bile od belog sukna i nisu imale nikakvih ukrasa. U Šajkaškoj niko nije nosio čakšire druge boje do bele, jer su se bele čakšire smatrale obeležjem Šajkaša. [4] [1]
  9. Čȉzmama nȃjbȍlje prìstaje brìčac, čàkšire nà šūnke. [13] Ковиљ Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Нови Бечеј Тараш [1]
  10. Mène su tàki bíli sméšni mȕški s òtim čàkširama na šȗnke, a i ȉme im sméšno. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
  11. Su nósili ljȗdi čàkčire na šȗnke, od fínog štòfa. [18] Ченеј [1]


Синоними:

  1. bere [1]


Изрази:

  1. Ni ˜ na njemu ne stoje dobro ("veoma loš čovek"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 29.
  3. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 62.
  4. 4,0 4,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 66. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
  6. Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.
  7. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13.
  8. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 116.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 150, 369.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 173, 180.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  13. 13,0 13,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  14. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235, 329, 340.
  15. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
  16. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  17. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  18. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]