sin

sin

Srpski

sin (srpski, ćir. sin)

Padež Jednina Množina
Nominativ sin sinovi
Genitiv sina sinova
Dativ sinu sinovima
Akuzativ sina sinove
Vokativ sine sinovi
Instrumental sinom sinovima
Lokativ sinu sinovima


Imenica

sin, m

Oblici:

[1.1.] molitvi, sin [1]

Slogovi: sin,  mn. si-no-vi


Značenja:

[1.] Osoba muškog pola u odnosu na svoje roditelje. [1]
[1.1] U sanskrtu nailazimo na imenicu muškog roda सूनु [2] (čita se) sunu , jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku.
[2.] Sin koji liči na majku. Vršac[1]
[3.] Osoba muškog ili ženskog roda kojoj se prijateljski i intimno obraća starija osoba. [1]
[4.] Sin božji. [1]

Poreklo:

[1.1.] iz praslavenskog:

Sinonimi:

[1.1.]


Primeri:

[1.1.] Ȅ, kad mi nàrāsto sȋn i kad je bȉo već mòmak, prodámo svȕ lȍšu [zemlju] i kȗpimo dòbru. Deronje [1]
[1.2.] Òstala je sa trȍje sinóva. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Tomaševac, Bačinci, Šimanovci, Sremska Mitrovica, Martonoš, Gospođinci, Begeč, Novi Sad, Novo Miloševo, Bašaid, Kumane, Melenci, Aradac, Zrenjanin, Veliki Gaj, Sefkerin, Vršac, Izbište, Vračev Gaj, Batanja, Deska [1]
[1.3.] Ȍnda mi [j]e ȕmrla žèna pa je dòšo sȋn kod mène i snȃ, pa sȁd žívim kòd njī. Novi Bečej [1]
[1.4.] Pȍsle gȍdin dána sȋnovog venčánja, ròdio se sȋn mu. Novi Sad [1]
[3.1.] Nȉkad jȁ njoj nísam kázla: štȍ se, sȋne, ne ùdaš? Štȁ jȁ mȃrim. Bačko Petrovo Selo, Vršac [1]
[4.1.] Ȍndak bȃca óraje i prèkrsti òca, sȋna, dùha — ámin. Tomaševac [1]

Izrazi:

[1.5.] kàki òtac tàki ˜, kàkva mȁti tàka ćȋ ("muško dete ima osobine oca a žensko majke"). Vršac [1]
[1.6.] Kákav ótac, tákav ˜ Vršac [1]
[1.7.] Dok se otac rodi sin po kući hodi ("kada se u peći pre hleba peku pogačice"). Novo Miloševo [1]
[1.8.] od óca na sȋna ("s generacije na generaciju"). Vršac [1]
[2.1.] ˜ ga mȁterin ("blaga psovka"). Novo Miloševo [1]

Asocijacije:

[1.1.]

Izvedene reči:

[1.1.] sinov [1]
[1.1.] sinovlji [1]



Prevodi

  • Kurdski kurmandži:

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Sanskrt: [[1]]
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 15.
  4. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 30, 31, 165.
  6. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 53, 59.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 124, 126, 131, 133, 150.
  8. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 142, 146.
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sin&oldid=701691”