olaj

olaj

olaj (srpski, lat. olaj)[uredi]

Imenica[uredi]

olaj, m

Oblici:

  1. òlaj [1]
  2. òlaj Čurug Zmajevo Gospođinci Žabalj Deska Ivanda [2] [3] [4] [1]

Značenja:

  1. Industrijsko ulje za podmazivanje. Čerević Pačir[1]

Primeri:

  1. U prošlosti se skupljalo seme od divlje repice „grušice” od koje se dobijalo ulje „olaj” za jelo. [5] Ostojićevo [1]
  2. Kosu su redovno mazali „olajem” ili mašću ( — P Pi; Mo J CC) [DLj 15; ŽP 104; ZPR; KSBan 284; RV II]. [6] [1]
  3. Òlājnica, tȏ se od lȕdāja, tȏ se sȅme kȕpilo unútra i ȍnda tȏ se osȗši i ȍnda se pȅko òlaj. Jaša Tomić [1]
  4. Kad pѐčeš pofézne, mȏra da mȅteš mlȍgo òlaja da se ne ùvāti dóle, jebo će ȍndak da zagòru. [1]
  5. Neg se gòro òlaj. [7] Mokrin [1]
  6. Répa se sȉjala za òlaj. [8] Srpski Krstur [1]
  7. Kȕva šta se ȉma: lùdaje zelѐne, čórbe, vàljuške — makar štȃ — pa sa òlajom zàprži. [9] [10] [2] [11] [12] [3] [13] Zrenjanin Subotica Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Novi Kneževac Iđoš Novo Miloševo Srpska Crnja Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Perlez Farkaždin Deska Senpeter Čenej Ivanda [1]


Sinonimi:

  1. zejtin [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 55.
  3. ↑ 3,0 3,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  4. ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
  5. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 146.
  6. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 69.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 293.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 396.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 167, 168.
  10. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 13, 452.
  11. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 154.
  12. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  13. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 181.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=олај&oldid=587383”