Pređi na sadržaj

kȁpica

kȁpica

kȁpica (srpski, ćir. kȁpica)

[uredi]

Primeri:

  1. A džéga, tȏ je što se, nè bude pȗnđa nego kòsa, bùljuk oko gláve, pa nà tō se mȅtne jèdna, jèdna kao džéga, kao nȅka kȁpica tȏ dȏđe. Kula [1]
  2. Mȏm mȃlom ùnuku, òvom od sȋna, štrȉkam kȁpicu — ȅto da mi prȏđe vréme. [2] Jaša Tomić Bačinci Subotica Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Šurjan Boka Neuzina Izbište [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kȁpica&oldid=392983”