Pređi na sadržaj

gȓdan

gȓdan

gȓdan (srpski, ćir. gȓdan)

[uredi]

Oblici:

  1. -dna, grdan, -dno [1]

Značenja:

  1. Velik, ogroman. [1]
  2. Opasan, težak (o ranama). [1]
  3. Ružan, nagrđen. Orlovat[1]

Primeri:

  1. Ȉma tū stȃre osòvine o tȍčkōva, gȓdna kàmara da ùzimamo is kàmare i da donesémo i da dȉgnemo góre ko te dvȇ šȉne. [2] Itebej Orlovat Izbište [1]
  2. A gȓdne pȁre dobívalo se, jȃko, el níje dȑžo tȁta makar štȃ. Subotica [1]# A ȏn [konj] je tàko bȉo onàko po plѐćima, po lȇđima, tȍ je ѝmo gȓdne rȁne. Beška [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 513.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gȓdan&oldid=389183”