dö
dö (švedski)
| švedski glagol | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Stanje | Infinitiv | Prezent | Preterit | Supin | Part. perfekta |
| Aktiv | dö | dör | dog | dött | / |
| Pasiv | ... | ... | ... | ... | ... |
Izgovor:
Značenja:
- umreti
Poreklo:
- na starošvedskom döia/dö(a) , zajednička germanska reč nastala od indoevropskog korena sa značenjem: daviti se.
Primeri:
- Han dog av naturliga orsaker.
- On je umro prirodnom smrću.
Frazeologizmi:
- att lägga sig ner och dö - dići ruke
Izreke i poslovice:
- Den fege dör tusentals gånger, den modige dör bara en. - Kukavice umiru hiljadu puta, hrabri samo jednom.
- När den rike magrar, dör den fattige. - Kad bogati mršave, siromašni umiru.
- Äta bör man annars dör man. - Mora se jesti, inače bi se umrlo.
Suprotne reči:
- leva - živeti
Asocijacije:
Prevodi
|
|
|