spreću
spreću
spreću (srpski, lat. spreću)[uredi]
Predlog[uredi]
spreću, pred.
Značenja:
- Izriče usklađenost u odnosu na nekoga, podudaranje po nekom kvalitetu. [1]
Primeri:
- Óvde spreću nȁše bȃšče. [2] Čip [1]
- Zdrȁvo dȍbar bȉjo spreću nȃs. [2] Čip [1]
- Jȃ se žȅnim, pa kȃžem: Tȃ je spreću mѐne. Srpski Krstur Srpska Crnja [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 150. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte.” je definisano više puta s različitim sadržajem