ruža

ruža

ruža (srpski, lat. ruža)[uredi]

Imenica[uredi]

ruža, ž


Kategorije: bot.


Oblici:

  1. rúža [1]

Značenja:

  1. Rosa. [2] [3] Lupak Vodnik Klokotič Ravnik Jabalče Nermiđ Krašovo[1]
  2. Rosa canina. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Isto. Novi Sad[1]
  5. Ukras, šara u obliku ruže. [1]
  6. Središnji deo božićnog kolača u obliku ruže. [1]
  7. Šara na liciderskom kolaču. [1]
  8. Deo šprica za prskanje vinograda. [1]
  9. Ukrasna mesingana pločica na kaišu koji stoji na čelu konja. [1]
  10. Deo mesa od buta. [1]
  11. Tanacetum indicum. [1]
  12. Artemisia vulgaris. [1]

Primeri:

  1. Sáma jȃ presàđӣvam mòje rúže, većem mi je céla bášća pȕna svakojáki. Boka [1]
  2. Òvē rúže su kàlemljene. Bačinci [1]
  3. Ȍn je [venac] sȁv ot prȗća, ȉma ovȁko rúže, namȅšćeno svȅ lȇpo. [4] [5] Jasenovo Susek Laćarak Sviloš Sremska Mitrovica Sivac Turija Ravno Selo Đala Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Neuzina Izbište Čenej [1]
  4. Tȏ je dѝvija rúža, òna ѝma šípak, cvѐta na Bѐgeju kolko òćete i dѝgod. [6] Bačka Palanka [1]
  5. Kȍnjski bòsiljak, slȅz, ȉmamo šȋpaka — tȏ je dѝvija rúža. [7] [8] [6] Kovilj Pivnice Deronje Despotovo Parage Silbaš Tovariševo Obrovac Kovilj Mokrin [1]
  6. Rúža, tȍ je òna dѝvlja. Mȉ kȃžemo dѝvlja rúža. [9] [6] [5] Bukovac Neštin Erdevik Vrdnik Čortanovci Vajska Bođani Čenej [1]
  7. Na nogama su devojke nosile crvene ili plave somotske papuče na „štikle” (pete), ukrašene vezom „na ruže”. [10] [1]
  8. Ukrašavane su [čakšire] šarama (ruže, lale i dr.) od „berlinera”. [11] [12] Jarkovac [1]
  9. Ȕzmem štòfane (kafetuke), štòfane sa bòrdo rúžama u ćòškovima. Dobrinci [1]
  10. Tȕ sam kȍsovski vȇz [napravila], svȅ tàke rúže. Novi Sad [1]
  11. Tȗ su pridevѐni òni cvȅtovi, òne sȍmotske rúže. Obzir [13]
  12. Jȃ sam štrȉkala džȅmper bélo i súro, pa takȍ u kȍcke, karȋrano, pa na rúže. Banatska Palanka Izbište [1]
  13. Takve želje su izricane pri dizanju „ruže” sa kolača. [1]
  14. U nekim selima Srema ružu sa kolača su čuvali do setve pšenice kada su je mrvili u seme ili su pak bosiljak iz ruže sa velikog kolača zaoravali u prvu brazdu pri oranju za žito. [14] [1]
  15. Gornji ukras od kolača, zvani „ruža”, domaćica je ostavljala da stoji u kući preko cele godine ( — Sp) [LSp]. [15] [1]
  16. Zȋmska rúža bȕde lȅpša i krùpnӣja kad se ràsādi, nego kad je gústa. Bačinci [1]
  17. Zȋmske rúže ȉmam, ȅno, òve gladióle sam posádila. Veliki Gaj Susek Laćarak Sviloš Đurđevo [1]
  18. Jȃko se téško uščùpa. Tȏ mȍ[že]š čȉstiti dvȍrӣšte. Ȉma tȏ kòd nās tȗ. Kȍ dѝvija rúža. Jȅste dѝvija rúža, lȋst dѝvije rúže, al je dѝvija. Jȅste, dѝvija rúža. Nȇma tȏ cvȇta, sàmo jo[j] je lȋst na rúžu, i mȋ kȃžemo dѝvija rúža. Lȋst je rúžin i ȍnda mȋ kȃžemo ȅv[o] dѝvija rúža kad otséčemo. [6] Silbaš [1]


Sinonimi:

  1. kalanćov [1]


Izrazi:

  1. Ne cvetaju muruže ("ne ide mu dobro, nije kako je očekivao"). Sombor [1]
  2. Rumen ko ˜ Jasenovo [1]
  3. uzetiružu ("preuzeti kumstvo pri nekom verskom obredu za sledeću godinu"; "Kum na kram bio je Miodrag, a ružu ne znam ko je uzeo"). Čenej [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 73.
  3. ↑ Mihaj N. Radan, Karaševska mitološka i demonološka leskika. — KŽ, 4 (128), decembar 2002, 10—12, str. 11.
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 32.
  5. ↑ 5,0 5,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 146.
  8. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  9. ↑ Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
  10. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 72.
  11. ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 76, 81.
  12. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 94.
  13. ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  14. ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 179.
  15. ↑ Vera Milutinović, Krsna slava u jugoistočnom Banatu. — Rad, 3, 1954, 281—284, str. 282.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ружа&oldid=658668”