Pređi na sadržaj

kòsāk

kòsāk

kòsāk (srpski, lat. kòsāk)

[uredi]

Imenica

[uredi]

kòsāk, m

Oblici:

  1. -áka, kosak [1]

Primeri:

  1. Pre pojave kose žito se žȅlo sȓpom (vágovom, šalóvom, kosákom ili kosírom). [2] [1]
  2. Kosákōm se séče kukuruzóvina. Neštin [1]
  3. Vezano za ručnu kosu i srp, odnosno kosak — kako su Brestovčani nazivali, kovač je sledeće radove obavio: „okovo kosište, kosu pokovo, kosa, kosak (srp), karika na kosištu, petica na kosi, opravijo kosište, zaglavak u kosu, kosica (kosak za sečenje kudelje), babica, tulajica”. [3] [4] Bački Brestovac Stapar Begeč Batanja [1]


Sinonimi:

  1. srp [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Žito. 1988, 208 str, str. 111.
  3. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 90.
  4. Jovan Jerkov, Močenje — topljenje konoplje u Srba u Batanji tridesetih godina. — ESM, 3, 2001, 118—123.NOV Vesna Marjanović, Savremene transformacije novogodišnjih običaja Vojvodine. — Rad, 35, 1993, 177—186, str. 121.

Napomene

[uredi]