Pređi na sadržaj

kònac

kònac

kònac (srpski, lat. kònac)

[uredi]

Primeri:

  1. Nàpravi mȃlu grànčicu i tȍ mȅte i tȍ se vȇže sa cr̀venim kóncom. Beška [1]
  2. Tȗ ȉma i mȕstre, kȏnci tȗ stòje, ȉgle su tȏ svȅ tȗ, màkaze (Kv — SM R; Su De G Đu; NM Bš F Il. [2] [3] [4] [5] [6] [1]
  3. Ȍnda je kóštalo dȅset dȉnara klùpče tȍg kónca. Sremska Kamenica [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 114.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 17, 19, 176.
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 98, 99.
  5. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  6. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 153.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ко̀нац&oldid=227534”