bujica

Idi na navigaciju Idi na pretragu

bujica

bujica (srpski, lat. bujica)[uredi]

Imenica[uredi]

bujica, ž

Oblici:

  1. bȕjica, bùjica, bujѝca Gospođinci [1]


Primeri:

  1. Bȕjica je snéla svȕ zȅmlju z gȏrnjeg článka vinȍgrada. Vršac Sombor [2]
  2. Bùjica — kad jáka kȉša pȁda, svȅ tȍ ȍde u jàrčinu. Dobrinci [2]


Reference[uredi]

  1. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str.
  2. 2,0 2,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene[uredi]