ámin

ámin

ámin (srpski, lat. ámin)[uredi]

Uzvik[uredi]

ámin, uzv.

Prilog[uredi]

ámin, pril.

Kategorije: uzv.


Primeri:

  1. I ȍndak ȕzme čȁšu vína i ȍndak kȃže: „Vo ȉme òca i sȋna i svѐto ga dùha, ámin!". Beška [1]
  2. Ȕzme óre, vo imja ȍca, sȋna, dȕha — ámin, u četȉri ćȍške ȉtne te orȁse. Izbište Sombor Kovilj Novo Miloševo Vršac [1]
  3. Ȍndak bȃca óra je i prѐkr sti òca, sȋna, dùha — ámin. Tovariševo [1]
  4. Pri pȋću naminjȁu svȇcu — da bȕde sv. Martȉnu, ȃmen! [2] Krašovo [1]
  5. Jѐdnom sam ti rȅko i ámin! Kovilj Novo Miloševo Vršac [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=а́мин&oldid=185896”