Đurđevdan
Appearance
Đurđevdan
Jezici (2)
Padež | Jednina | Množina |
---|---|---|
Nominativ | Đurđevdan | |
Genitiv | Đurđevdana | |
Dativ | Đurđevdanu | |
Akuzativ | Đurđevdan | |
Vokativ | Đurđevdane | |
Instrumental | Đurđevdanom | |
Lokativ | Đurđevdanu |
Imenica
Đurđevdan, m
Oblici:
Slogovi: Đur-đev-dan
Značenja:
- [1] Crkveni praznik posvećen Sv. Đurđu, koji se slavi 6. maja (23. aprila po starokalendaru). [1]
- [2] Od iskonskog doba, dan kada se priroda budi iz zimskog sna, simbolično svetlost pobeđuje tamu, Sv. Đurđe ubija aždaju, odnosno život pobeđuje smrt
- [3] U minulim vremenima, godina se delila na leto i zimu, dan kada počinje leto (od Đurđevdana), do Mitrovdana (dan kad počinje zima)
Primeri:
- [1.1.] Najčešće kućne slave su na dan Sv. Nikole, Sv. Jovana i Đurđevdan. [2] [3] Stapar, Silbaš, Tovariševo, Obrovac, Bačka Palanka [1]
- [1.2.] Znȃ svéce koji su — Ùskrs, Bòžić, Đȗrđevdan. Žabalj [1]
- [1.3.] Idémo na ȉzlet, Đȗrđevdan, tȍ se znȁlo. [4] Izbište, Ostojićevo, Vršac, Deska [1]
- [1.4.] Mȏg òca je kr̀sna slȁva Đȗrđevdan. Elemir [1]
- [1.5.] Kad sam se ȕdāla, mȏj svȅkar je slȁvio Đȗrđevdān. Novi Sad, Đurđevo, Mokrin [1]
- [1.6.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdān. Šimanovci [1]
- [1.7.] Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku. Kula [1]
- [1.8.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdȃn. Vojka [1]
- [1.9.] A i Đȗrđevdȃn je baš nàko kad i lépo v réme bȕde, pa smo nȁvek ȅ[to] tàko prȁ vili svečáre. Parage [1]
- [1.10.] O Đȗrđevom dánu, šȇsti mȁj, ȍnda se ѝšlo na ùranak. [5] Aradac [1]
- [3.1.] Plaćao je ljude od Đurđevdana do Mitrovdana.
Prevodi
|
|
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
- ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 604.