Đurđevdan

Đurđevdan

Jezici (2)

Reference • Napomene

Strana kategorija

Srpski

Đurđevdan (srpski, lat. Đurđevdan)

Imenica

Đurđevdan, m

Oblici:

Đȗrđevdān, Đȗrđevdan ^[1]

Slogovi: Đur-đev-dan

Značenja:

[1] Crkveni praznik posvećen Sv. Đurđu, koji se slavi 6. maja (23. aprila po starokalendaru). ^[1]

[2] Od iskonskog doba, dan kada se priroda budi iz zimskog sna, simbolično svetlost pobeđuje tamu, Sv. Đurđe ubija aždaju, odnosno život pobeđuje smrt

[3] U minulim vremenima, godina se delila na leto i zimu, dan kada počinje leto (od Đurđevdana), do Mitrovdana (dan kad počinje zima)

Primeri:

[1.1.] Najčešće kućne slave su na dan Sv. Nikole, Sv. Jovana i Đurđevdan. ^[2] ^[3] Stapar, Silbaš, Tovariševo, Obrovac, Bačka Palanka ^[1]

[1.2.] Znȃ svéce koji su — Ùskrs, Bòžić, Đȗrđevdan. Žabalj ^[1]

[1.3.] Idémo na ȉzlet, Đȗrđevdan, tȍ se znȁlo. ^[4] Izbište, Ostojićevo, Vršac, Deska ^[1]

[1.4.] Mȏg òca je kr̀sna slȁva Đȗrđevdan. Elemir ^[1]

[1.5.] Kad sam se ȕdāla, mȏj svȅkar je slȁvio Đȗrđevdān. Novi Sad, Đurđevo, Mokrin ^[1]

[1.6.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdān. Šimanovci ^[1]

[1.7.] Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku. Kula ^[1]

[1.8.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdȃn. Vojka ^[1]

[1.9.] A i Đȗrđevdȃn je baš nàko kad i lépo v réme bȕde, pa smo nȁvek ȅ[to] tàko prȁ vili svečáre. Parage ^[1]

[1.10.] O Đȗrđevom dánu, šȇsti mȁj, ȍnda se ѝšlo na ùranak. ^[5] Aradac ^[1]

[3.1.] Plaćao je ljude od Đurđevdana do Mitrovdana.

Prevodi

Bošnjački: [1] Ђурђевдан (Đurđevdan) m. ☞^bs

Makedonski: [1] Ѓурѓовден (Ǵurǵovden) m. ☞^mk

Nemački: [1] у Швајцарској: Sechseläuten / Sächsilüüte ☞^de

Ruski: [1] день святого Георгия (den svjatogo Georgija) m. ☞^ru

Srpskohrvatski: [1] Ђурђевдан (Đurđevdan) m. ☞^sh

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 604.

Napomene

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Софија_Димитријевић,_Етнолошка_истр._живања_у_околини_Сомбора.-2] Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.

[Миливоје_Милосављевић,_Етнолошка_грађа_о_Србима_у_Остојићеву.-3] Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.

[Софија_Ракић-Милорадовић,_О_говору_Деске.-4] Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.

[Марија_Шпис,_Фонолошки_опис_говора_Парага.-5] Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 604.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Padež	Jednina	Množina
Nominativ	Đurđevdan	-
Genitiv	Đurđevdana	-
Dativ	Đurđevdanu	-
Akuzativ	Đurđevdan	-
Vokativ	Đurđevdane	-
Instrumental	Đurđevdanom	-
Lokativ	Đurđevdanu	-