Пређи на садржај

вȍља

vȍlja

vȍlja (српски, ћир. во̏ља)

[уреди]

Именица

[уреди]

vȍlja, ж

Значења:

  1. Svesno odlučivanje da se nešto učini ili ne učini. [1]
  2. Događaj na koji se ne može uticati, sudbina. [1]
  3. Isto. Ковиљ Вршац[1]
  4. Želja, htenje, namera. [1]
  5. Testament. Вршац[1]
  6. Upornost, istrajnost. [1]
  7. Nerado. Сомбор Вршац[1]
  8. Sloboda (u odlučivanju i sl.). [1]

Примери:

  1. Vȉše púti mȏj òtac dòšō je kȁsno; sȕtra nȅ bi ìmo vȍlju bȁš da ìde, iȁko je siròma i trȅbā mu, i ìšō je. [2] [3] [4] Рума Сремска Митровица Сомбор Нови Кнежевац Кикинда Башаид Ново Милошево Вршац [1]# Ни̏ко ви̏ше, са̀мо бо̀жија во̏ља мо̏же. Бачинци [1]# Во̏ља ми је ра́дити на сво̀јој њи̏ви нег на ту́ђој. Визић [1]
  2. Makar da i níje njȇna vȍlja, ùgrabu je. [5] [6] Фаркаждин Бачинци Сомбор Параге Ново Милошево Вршац [1]
  3. Je l tȋ ȉmaš vȍlju da ȕzmeš tȗ i tȗ za žènu?. Бешка [1]# Љу̏бица и̏ма во̏љу на̀ књигу, а Де́са не̑ма. Шимановци [1]
  4. Ìma zdrȁvo jáku vȍlju da zavȓši škȏle. Вршац Сремска Митровица [1]# Кад сѐља̄к о̏ре, ра̑ди, се̏је, да́је му се во̏ља, онда др̀жава ца̀пти ко цве̑ће. [7] Голубинци [1]


Изрази:

  1. dráge vȍlje ("rado"). Сомбор Вршац [1]
  2. Ban [1]
  3. preko [1]
  4. dóći u vȍlju ("prohteti se"). Вршац [1]
  5. Do mȉle vȍlje [1]
  6. Izáći kome iz vȍlje ("izgubiti nečiju naklonost, ne dopadati se više"). Вршац [1]
  7. od vȍlje ti ko Šòkcu pȏst ("možeš kako hoćeš"). Сомбор Ново Милошево [1]
  8. po volji ("Kad je mòmak vȉdio dèvōjku, níje mu pȍ volji, a nè sme ni da kȃže jel bi pròpala pètica"). Голубинци Сомбор Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Томашевац Чента Сефкерин Вршац [1]
  9. neograničeno’ Сомбор Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 274.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 432.
  6. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 593.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 262.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=vȍlja&oldid=504851”