Пређи на садржај

сељачки

seljački

Прилог

[уреди]

Прилог

[уреди]

seljački, прил.

Облици:

  1. -a, -o [1]
  2. seljȃčki, sèljāčki [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na seljake i njihov način života; svojstven seljacima. [1]
  2. Dugačak kožni kaput opšiven krznom po rubovima. [1]
  3. Kola koja vuku konji. [2] Сремска Митровица Врдник Суботица Сивац Српски Крстур Башаид[1]
  4. Kuća koja je užom stranom okrenuta prema ulici. [1]
  5. Velika peć, zidana od čerpića ili valjaka blata i slame, ređe od kaljeva, sa zaobljenim vrhom, koja se nalazi u jednoj prostoriji a loži se iz druge ili spolja. [1]
  6. Isto. [1]
  7. Ekonomsko i radno udruženje poljoprivrednika. [1]
  8. Isto. [1]
  9. Mesto okupljanja i zabave za žitelje sela. [1]

Примери:

  1. Ȍndak su se prȁvili peškíri sèljāčki. [3] [4] Нови Сад Буђановци Арадац [1]
  2. Ȍnda su tàko sèljāčke dèvōjke nòsile. Шимановци [1]
  3. Kònofos, tȏ je bílo za sèljāčke jàstuke, tȏ je plátno kòje je ù kocke, ȉma tȏ ì sade, i čàršavi su se prȁvili ò[d] tog. [1]
  4. Nȁš póso seljȃčki. [5] Вршац Житиште Зрењанин Добрица Борча [1]
  5. Kròjio je, šȉo, nȅkad rànije kad je bȉo mlȃd, bȗnde one sèljāčke, dùcīn tȏ se zòve i kòžuve kȍžne òne tàko kràtke od kȏža òno ìšārano, prȕsluk, pr̀šnjāk, svȅ je šȉo. [6] Ковиљ [1]
  6. Mȁti mi je bíla iz sèljāčke kȕće. Сремска Каменица [1]
  7. Rȍđen sam u sèljāčku kȕću u Bašaídu. Башаид Визић [1]
  8. Kàdgod tȅ sèljāčke kȕće nísu bíle betònīrane  ; 2. ‘kuća čiji se ukućani bave poljoprivredom’. [7] Нови Сад Сот Сомбор [1]
  9. Sȍba pȍvelika, pa sèljāčka pȇć, tȃ zȋdana tàko, pa ȍkolo klúpa. [7] Перлез Кула Ченеј Бачка Паланка Нови Бечеј Јаша Томић [1]
  10. Sȁd sam jȃ rȁčuno da nàmestim tȁmo ùnūtra pȇć sèljāčku, od kobàsīca, od zȅmlje. Ђала [1]
  11. Pa òne sèljāčke pȅćke, pa ògrizine, pa se pȅko lȅbac, pa lèpinje. Елемир [1]
  12. Ȍnda smo bíli u sèljāčkoj rȃdnoj zȃdruzi. Бечеј [1]
  13. Osnívali smo sèljāčku rȃdnu zȃdrugu. Бегеч [1]
  14. Ìmali smo fùrunu sèljāčku, pa bȉo onaj zàpećak. Бегеч [1]
  15. Ù sobi je bíla sèljāčka fùruna. [7] Руменка [1]
  16. Tȏ smo mȉ sèljāčko kȍlo, tàko se zválo, tȕ su ìšli većìnom seljáci, a kòji su zanàtlije, òni su ìšli u Zànācki dȍm. Нови Сад [1]
  17. Òni su sèljāčki žívili. Сремска Каменица Нови Сад [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 60.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  7. 7,0 7,1 7,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене

[уреди]