намиривати

намиривати

Српски

намиривати (српски, lat. namirivati)

Глагол

намиривати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Хранити стоку. [1]
  2. Нахранити стоку или живину. [1]
  3. Нахранити децу и припремити за спавање. [1]
  4. Обавити све потребне послове у кући. [1]
  5. Исплатити, измирити дуговања. [1]
  6. Наплатити, подмирити своја потраживања. [1]
  7. Снабдети се, опскрбити се. [1]
  8. Нагодити се, споразумети се. [1]

Примери:

  1. И ми̏ ту̏ о̏нда намѝрује̄мо ре̑дом о̑вце, па сви̑ње, па го̀веда за̏дња. Шаблон:говор [1]
  2. Сва̏ки да̑н намѝрӣвам ма̑рву два́ред, за̏јтра и при̏двече, а кад је врућѝна, и у по́дне. [2] [3] [4] Јаша Томић Бачинци Обреж Каћ Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Шурјан Шаблон:говор Неузина Фаркаждин Деска Варјаш Иванда [1]
  3. Ја̏ мо̑рам да о̀станем да намѝрӣвам. Елемир [1]
  4. Ѝде̄м да на̀мӣрим ма̑рву. [5] Нови Кнежевац Бачинци Шаблон:говор Буковац Бечеј Каћ Кикинда Тараш Јаша Томић Шурјан Шаблон:говор Неузина Шаблон:говор [1]
  5. Сад је време да намириш коња и краве. Шаблон:говор [1]
  6. Морам одма да намирим живину. Обреж [1]
  7. Чим намирим марву, ћу да дођем код тебе. [6] Јасеново Неузина Избиште Црвена Црква [1]
  8. По̏сле до̑ђемо ку̏ћи, нами̑римо ко̀ње. Шаблон:говор [1]
  9. Кад до̑ђе ве̏че, ја̑ штри̏кам, на̀мӣрим де̏ цу, штри̏кам, а о̑н лѐжи, чѝта но̏ви не и о̀дма̄ра. Арадац [1]
  10. Ко̀т куће ба̏ба на̀мӣри, вѐчеру спре̏ми, де̏да ко̀ње ра̑ни и ле̑гамо. Шаблон:говор Суботица [1]
  11. Та̀ке̄ смо дома̀ћице би́ле, док до̑ђе га̏зда, све̏ већ на̀мӣрено, о̀нак ње̏га спре̏маш и све̏ око њѐга. Јаша Томић Шурјан Шаблон:говор Неузина [1]
  12. Мора да продам једну свињу да намирим дугове. Јасеново [1]
  13. Ја сам намирио на време своја потраживања. Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. на̀мӣрен [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
  4. Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 22.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.

Напомене