ево

evo

evo (српски, ћир. ево)[уреди]

речца[уреди]

evo, рчц.

Облици:

  1. èvo, ȅvo [1]

Значења:

  1. Za ukazivanje na ono što je blizu ili se približava, pojavljuje. [1]
  2. Za ukazivanje na ono što se daje, donosi, nudi. [1]

Примери:

  1. Ȅvo, mȏj ùnuk dóđe. [2] [3] Кумане Ново Милошево [1]# Ѐво га, до̏трча. [3] Црепаја Фаркаждин [1]# Еве је друга. Кусић Врачев Гај [1]
  2. Eve je ode. [1]
  3. Eve sam ja u štalu. Јасеново [1]# Е̏во, и̏мам да ти да̑м. Иланџа Ђурђево [1]


Изрази:

  1. ˜ tebi drven/kosten zub, daj ti meni gvozden zub ("izraz koji se koristi kada detetu ispadne mlečni zub"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.

Напомене[уреди]