дук

duk

duk (српски, ћир. дук)[уреди]

Именица[уреди]

duk, м

Облици:

  1. dùha, dùka [1]

Значења:

  1. Po hrišćanskom učenju treće lice Svete trojice. [2] [3] Дероње Српски Крстур Фаркаждин Сефкерин[1]
  2. Božanski, uzvišeni duh. [3] Сефкерин Фаркаждин[1]

Примери:

  1. Ȍndak bȃca óraje i prèkrsti òca, sȋna, dùha — ámin. Томашевац [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.45.
  3. ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 347.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=duk&oldid=429910”