девер

dever

Српски

dever (српски, ћир. девер)

Падеж Једнина Множина
Номинатив dever deveri
Генитив devera devera
Датив deveru deverima
Акузатив devera devere
Вокатив deveru deveri
Инструментал deverom deverima
Локатив deveru deverima


Именица

dever, м

Облици:

[1.1.] dȅver, dȅvēr [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: diver, ијекавски: djever, екавски: dever

Слогови: de-ver,  мн. de-ve-ri


Значења:

[1.] mužev brat
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na imenice muškog roda देवृ [2] (čita se) devr istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku ili višeznačna imenica muškog roda देवर [3] (čita se) devar jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku. Osim ove dve reči postoji i treća, koja ukazuje na ikavsko narečje दिविर [4] (čita se) divir gde je jedno od značenja istovetno kao i u srpskom jeziku.

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog *deverь [5]

Примери:

[1.1.] Posle čovekove smrti, ona se udala za devera. [6] [7] [8] Бачинци, Свилош, Краљевци, Суботица, Мартонош, Пачир, Србобран, Турија, Равно Село, Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђала, Банатско Аранђелово, Санад, Ново Милошево, Меленци, Арадац, Орловат [1]


Асоцијације:

[1.1.] rodbina

Изведене речи:

[1.1.] deverov



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Sanskrt: [[1]]
  3. Sanskrt: [[2]]
  4. Sanskrt: [[3]]
  5. Rick Derksen: (2008) Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 4), Leiden, Boston: Brill strana 105 [[4]]
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.03.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 337.
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 65.