дū

dū (српски, ћир. дӯ)[уреди]

Узвик[уреди]

, узв.

Категорије: узв.


Значења:

  1. Onomatopejski uzvik za podražavanje zvuka koji proizvodi duvački instrument. [1]

Примери:

  1. Trȋ dȃna posle tȍga mèni je u ùšima bílo stàlno dū, dū, òna pr̀dāljka njègova kȁko dū, dū, dū, dū. Кула [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]