бујица

bujica

bujica (српски, ћир. бујица)[уреди]

Именица[уреди]

bujica, ж

Облици:

  1. bȕjica, bùjica, bujìca Госпођинци [1]


Примери:

  1. Bȕjica je snéla svȕ zȅmlju z gȏrnjeg článka vinȍgrada. Вршац Сомбор [2]
  2. Bùjica — kad jáka kȉša pȁda, svȅ tȍ ȍde u jàrčinu. Добринци [2]


Референце[уреди]

  1. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр.
  2. ↑ 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=bujica&oldid=398964”