شَهِدَ
Изглед
(преусмерено са شهد)

Изговор:
Значења:
- сведочити
- потврђивати
- бити очевидац
- видети
- угледати
- лично доживети
- потврдити
- оверити
Примери:
- .شَهِدَتْ الدُّوَلُ العَرَبِيَّةُ تَحَوُّلاتٍ سِيَاسِيَّةً وَإِجْتِمَاعِيَّةً بَعْدَ إِسْتِقْلالِهِمْ
- Арапске државе су доживеле политичке и друштвене промене након њиховог стицања независности.
Синоними:
| Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
|---|---|---|---|
| сведочити, потврђивати | يَشْهَدُ | شَهِدَ | 1. |
| тражити да посведочи | يُشَهِّدُ | شَهَّدَ | 2. |
| видети, гледати | يُشَاهِدُ | شَاهَدَ | 3. |
| желети да буде присутан | يُشْهِدُ | أَشْهَدَ | 4. |
| тражити сведочанство, рећи шехаду | يَتَشَهَّدُ | تَشَهَّدَ | 5. |
| међусобно се видети | يَتَشَاهَدُ | تَشَاهَدَ | 6. |
| / | / | / | 7. |
| / | / | / | 8. |
| / | / | / | 9. |
| замолити да буде сведок | يَسْتَشْهِدُ | إِسْتَشْهَدَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .تَشْهَدُ الأَعْمَالُ عَلَى عَقْلِ الرَّجُلِ وَكَلِمَاتُهُ عَلَى عِلْمِهِ
- Дела сведоче о човековој памети, а његове речи о његовом знању.
Асоцијације:
- مَحْكَمَةٌ - судница
- حَيَاةٌ - живот
Изведене речи:
- شَاهِدٌ - доказ, сведочанство, навод, цитат, сведок
- شَاهِدَةٌ - сведокиња, доказ, сведочанство, цитат
- شِهَادٌ - мученик
- شَهَادَةٌ - сведочење, исказ, потврда
- شَهِيدٌ - сведок, мученик, шахит, погунили, пали, жртва
- مُشَاهَدٌ - виђен, видљив, приметан
- مُشَاهِدٌ - гледалац, посматрач
- مُشَاهَدَةٌ - виђење, посматрање, гледање
- مَشْهَدٌ - поглед, призор, место погибије мученика, сцена, вид, аспект, погреб
- مُشْهَدٌ - мученик, погунили, пали
- مَشْهَدَةٌ - састајалиште, збориште
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола شَهِدَ (шахида) — Прва глаголска врста
| глаголска именица المصدر |
||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| партицип активни اسم الفاعل |
شَاهِدٌ (шāхидун) (шāхидун) | |||||||||||
| партицип пасивни اسم المفعول |
مَشْهُودٌ (машхūдун) (машхūдун) | |||||||||||
| актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
| једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
| 1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
| индикатив перфекта الماضي |
m | شَهِدْتُ (шахидту) (шахидту) |
شَهِدْتَ (шахидта) (шахидта) |
شَهِدَ (шахида) |
شَهِدْتُمَا (шахидтумā) (шахидтумā) |
شَهِدَا (шахидā) (шахидā) |
شَهِدْنَا (шахиднā) (шахиднā) |
شَهِدْتُمْ (шахидтум) (шахидтум) |
شَهِدُوا (шахидū) (шахидū) | |||
| ф | شَهِدْتِ (шахидти) (шахидти) |
شَهِدَتْ (шахидат) (шахидат) |
شَهِدَتَا (шахидатā) (шахидатā) |
شَهِدْتُنَّ (шахидтунна) (шахидтунна) |
شَهِدْنَ (шахидна) (шахидна) | |||||||
| индикатив имперфекта المضارع |
m | أَشْهَدُ (ʾашхаду) (ʾашхаду) |
تَشْهَدُ (ташхаду) (ташхаду) |
يَشْهَدُ (yашхаду) (yашхаду) |
تَشْهَدَانِ (ташхадāни) (ташхадāни) |
يَشْهَدَانِ (yашхадāни) (yашхадāни) |
نَشْهَدُ (нашхаду) (нашхаду) |
تَشْهَدُونَ (ташхадūна) (ташхадūна) |
يَشْهَدُونَ (yашхадūна) (yашхадūна) | |||
| ф | تَشْهَدِينَ (ташхадīна) (ташхадīна) |
تَشْهَدُ (ташхаду) (ташхаду) |
تَشْهَدَانِ (ташхадāни) (ташхадāни) |
تَشْهَدْنَ (ташхадна) (ташхадна) |
يَشْهَدْنَ (yашхадна) (yашхадна) | |||||||
| конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَشْهَدَ (ʾашхада) (ʾашхада) |
تَشْهَدَ (ташхада) (ташхада) |
يَشْهَدَ (yашхада) (yашхада) |
تَشْهَدَا (ташхадā) (ташхадā) |
يَشْهَدَا (yашхадā) (yашхадā) |
نَشْهَدَ (нашхада) (нашхада) |
تَشْهَدُوا (ташхадū) (ташхадū) |
يَشْهَدُوا (yашхадū) (yашхадū) | |||
| ф | تَشْهَدِي (ташхадī) (ташхадī) |
تَشْهَدَ (ташхада) (ташхада) |
تَشْهَدَا (ташхадā) (ташхадā) |
تَشْهَدْنَ (ташхадна) (ташхадна) |
يَشْهَدْنَ (yашхадна) (yашхадна) | |||||||
| јусив المضارع المجزوم |
m | أَشْهَدْ (ʾашхад) (ʾашхад) |
تَشْهَدْ (ташхад) (ташхад) |
يَشْهَدْ (yашхад) (yашхад) |
تَشْهَدَا (ташхадā) (ташхадā) |
يَشْهَدَا (yашхадā) (yашхадā) |
نَشْهَدْ (нашхад) (нашхад) |
تَشْهَدُوا (ташхадū) (ташхадū) |
يَشْهَدُوا (yашхадū) (yашхадū) | |||
| ф | تَشْهَدِي (ташхадī) (ташхадī) |
تَشْهَدْ (ташхад) (ташхад) |
تَشْهَدَا (ташхадā) (ташхадā) |
تَشْهَدْنَ (ташхадна) (ташхадна) |
يَشْهَدْنَ (yашхадна) (yашхадна) | |||||||
| императив الأمر |
m | اِشْهَدْ (ишхад) (ишхад) |
اِشْهَدَا (ишхадā) (ишхадā) |
اِشْهَدُوا (ишхадū) (ишхадū) |
||||||||
| ф | اِشْهَدِي (ишхадī) (ишхадī) |
اِشْهَدْنَ (ишхадна) (ишхадна) | ||||||||||
| пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
| једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
| 1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
| индикатив перфекта الماضي |
m | شُهِدْتُ (шухидту) (шухидту) |
شُهِدْتَ (шухидта) (шухидта) |
شُهِدَ (шухида) |
شُهِدْتُمَا (шухидтумā) (шухидтумā) |
شُهِدَا (шухидā) (шухидā) |
شُهِدْنَا (шухиднā) (шухиднā) |
شُهِدْتُمْ (шухидтум) (шухидтум) |
شُهِدُوا (шухидū) (шухидū) | |||
| ф | شُهِدْتِ (шухидти) (шухидти) |
شُهِدَتْ (шухидат) (шухидат) |
شُهِدَتَا (шухидатā) (шухидатā) |
شُهِدْتُنَّ (шухидтунна) (шухидтунна) |
شُهِدْنَ (шухидна) (шухидна) | |||||||
| индикатив имперфекта المضارع |
m | أُشْهَدُ (ʾушхаду) (ʾушхаду) |
تُشْهَدُ (тушхаду) (тушхаду) |
يُشْهَدُ (yушхаду) (yушхаду) |
تُشْهَدَانِ (тушхадāни) (тушхадāни) |
يُشْهَدَانِ (yушхадāни) (yушхадāни) |
نُشْهَدُ (нушхаду) (нушхаду) |
تُشْهَدُونَ (тушхадūна) (тушхадūна) |
يُشْهَدُونَ (yушхадūна) (yушхадūна) | |||
| ф | تُشْهَدِينَ (тушхадīна) (тушхадīна) |
تُشْهَدُ (тушхаду) (тушхаду) |
تُشْهَدَانِ (тушхадāни) (тушхадāни) |
تُشْهَدْنَ (тушхадна) (тушхадна) |
يُشْهَدْنَ (yушхадна) (yушхадна) | |||||||
| конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُشْهَدَ (ʾушхада) (ʾушхада) |
تُشْهَدَ (тушхада) (тушхада) |
يُشْهَدَ (yушхада) (yушхада) |
تُشْهَدَا (тушхадā) (тушхадā) |
يُشْهَدَا (yушхадā) (yушхадā) |
نُشْهَدَ (нушхада) (нушхада) |
تُشْهَدُوا (тушхадū) (тушхадū) |
يُشْهَدُوا (yушхадū) (yушхадū) | |||
| ф | تُشْهَدِي (тушхадī) (тушхадī) |
تُشْهَدَ (тушхада) (тушхада) |
تُشْهَدَا (тушхадā) (тушхадā) |
تُشْهَدْنَ (тушхадна) (тушхадна) |
يُشْهَدْنَ (yушхадна) (yушхадна) | |||||||
| јусив المضارع المجزوم |
m | أُشْهَدْ (ʾушхад) (ʾушхад) |
تُشْهَدْ (тушхад) (тушхад) |
يُشْهَدْ (yушхад) (yушхад) |
تُشْهَدَا (тушхадā) (тушхадā) |
يُشْهَدَا (yушхадā) (yушхадā) |
نُشْهَدْ (нушхад) (нушхад) |
تُشْهَدُوا (тушхадū) (тушхадū) |
يُشْهَدُوا (yушхадū) (yушхадū) | |||
| ф | تُشْهَدِي (тушхадī) (тушхадī) |
تُشْهَدْ (тушхад) (тушхад) |
تُشْهَدَا (тушхадā) (тушхадā) |
تُشْهَدْنَ (тушхадна) (тушхадна) |
يُشْهَدْنَ (yушхадна) (yушхадна) | |||||||