читуља

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

читуља

читуља (српски, lat. čitulja)[уреди]

Именица[уреди]

читуља, ж

Облици:

  1. чѝтуља, читу̏ља [1]
  2. чѝтуља [1]

Значења:

  1. Мала породична књига у којој се налази попис, списак имена умрлих особа. Јамена[1]
  2. Оглас, обично у новинама, којим се објављује смрт неке особе, са подацима о сахрани и др., смртовница. [1]

Примери:

  1. Попа иде там па чита читуље. Елемир [1]
  2. Однеси читуљу у цркву, нека поп очита помен. Бегеч [1]
  3. Кад не̏ко у̏мре у фа̀мӣлију, се убѐлежи у чѝтуљу и о̏ндак се но̏си у цр̑кву да се спо̀мињу но̀ тај да̑н. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Ловра Иванда [1]
  4. Ја̑ и̏дем у̀ цркву, у̀па̄лим све́ћу, да̑м чѝтуљу да се спо̀ме̄ну мр̑тви. Нови Сад [1]
  5. По́па чи́та читу̏љу. Вршац [1]
  6. Ју̏, на̏опако, си чула за Си́му, та̀ко одједа̀ред, а ја̑ не̏ би ни зна̏ла да ни́сам ви̏дла чѝтуље. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока [1]


Изрази:

  1. посаветовати [1]
  2. Очита̏ти ко̀мечиту̏љу [1]
  3. наредити’ Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]