у̀нуча̄ди

у̀нуча̄ди

унучади (српски, lat. unučadi)[уреди]

Именица[уреди]

у̀нуча̄ди, {{{род}}}

Примери:

  1. Та̀ко су ме зва́ла мо̀ја дѐца, па по̏сле и у̀нуча̄ди. Визић [1]
  2. Мо̀ји у̀нуча̄ди кад су завр́шили о̀сно̄вну шко̏лу. Мартонош [1]
  3. И̏мо сам две̏ ће́рке у̏да̄те, сад и̏мам у̀нуча̄де. [2] [3] [4] [5] Мокрин Сивац Госпођинци Нови Кнежевац Падеј Нови Бечеј Меленци Деска [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 73, 74.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 58, 167, 168, 239.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 65.

Напомене[уреди]