ре̑ч
ре̑ч
Именица
[уреди]ре̑ч, ж
Значења:
Примери:
- Не̏ се употре̏бљава та̑ ре̑ч. [2] [3] Батања Сивац Стапар Турија Госпођинци [1]
- На сѐло је ова̀ко: сва̏ка се ре̑ч па̀жљиво пра̏ти. [4] Кумане [1]
- Ко̑ хр̑че, та̑ј нѐ срче (спа̑ва, не ѝде да прѐправи за је̏ло); ко̑ ра̑ди, та̑ј жва̑ће — то̑ је ста̑ра ре̑ч, ста̑ра по̀словица. [5] Јаша Томић [1]
Изрази:
- лепа ˜ и гвоздена врата отвара ("лепом речју се све постиже"). [1]
- имати скупу ˜ ("бити ћутљив, слабо говорљив"; "Код њега је скупа реч"). Јасеново [1]
- б.уз негацију, у директном обраћању ("не узимати као сасвим поуздано оно што је неко рекао"; "Ја̑ ми̏слим да је та̀ко, ал нѐмој ме ва̏тати за ре̑ч"). Ковиљ Вршац [1]
- Бити одречи ("одржа(ва)ти обећање"). Ново Милошево [1]
- водити главну ˜ ("имати највећи утицај, одлучивати"; "Мати односно свекрва Кристина водила је главну реч о домаћинству"). Сомбор [1]
- битиречи ("препирати се, свађати се"; "Уради то како ти кажеш да не буде после речи"). Ново Милошево [1]
- рећи коју већу ˜ ("рећи нешто важно, значајно"). Сомбор [1]
- ва̏татизаре̑ч а. ("користити се туђом изјавом, на нечију штету или корист"). Вршац [1]
- ува̏тити за ˜ ("вешто искористити оно што је неко рекао (обично против њега самог)"). Вршац [1]
- човек одречи ("поуздан, одговоран човек"). Ново Милошево [1]
- Ве̏ровати на ˜ ("прихватати исказ без доказа"). Вршац [1]
- не биратире̑чи ("говорити оштро и увредљиво"). Вршац [1]
- отети ˜ из уста ("предухитрити саговорника, рећи исто што је саговорник хтео, мислио да каже"; "Ото си ми реч из уст"). Јасеново [1]
- узети ˜ из уста ("предухитрити саговорника, рећи исто што је саговорник хтео, мислио да каже"; "Узо си ми реч из уста"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 30, 106.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.