опанак

опанак

Српски

опанак (српски, lat. opanak)

Падеж Једнина Множина
Номинатив опанак опанци
Генитив опанка опанака
Датив опанку опанцима
Акузатив опанак опанке
Вокатив опанче опанци
Инструментал опанком опанцима
Локатив опанку опанцима

Опанци шиљкани из Србије

Именица

опанак, м

Облици:

[1.1] опанци [1]
[1.1] k [1]
[1.1] о̀панак, Турија [1]

Слогови: о-па-нак,  мн. о-па-нци


Значења:

[1.] Типична српска лака обућа (до половине 20. века), становника на селу (сељака), од коже или гуме која се притеже око ногу каишима, опутом или чим сличним. [1]
[1.1] У Санскрту наилазимо на именицу женског рода उपानह् [2] (чита се) упанах са значењем обућа или сандале. Осим ове речи наилазимо и на придев सोपानत्क [3] (чита се) сопанатка са значењем обувен (носити ципеле), или придев सोपानह् [4] (чита се) сопанах са значењем обувен или имати ципеле.
[2.] Широки опанци без ремена. [1]
[3.] Опанци с дугачким каишем који се обавија око обојка на листу ноге. Вршац[1]
[4.] Исто. Вршац[1]
[5.] Палачинка. [5] Мокрин[1]
[6.] Широки кожни каиш који спаја дрвену грађу седла. [1]

Порекло:

[1.1.] Реч опанак води порекло из прасловенског језика, од речи опна или опона, уз ове речи иде још и архаична реч опињати са којом су сродне коренске речи запон или препона. Опанке се праве, тако што се опуте (кожне врпце) опињу или обавијају око кожне основе опанка, а сама та кожна основа је опна. Опанак и служи попут сваке опне, да обавије, стегне и заштити ногу. Сам опанак се приликом израде или обувања опиње. Ко сагледава чињенице, може увидети да реч којом је опанак именован у сагласју од поступка израде до употребне функције.

Синоними:

[1.1.] опанка [1]


Примери:

[1.1.] Обућа се састојала од обојака и од опанака, а биле су у употреби и чизме. [6] Јарковац [1]
[1.2.] Опанак се састојао од парчета дебеле свињске коже, дугуљастог и четвртастог, које се набирало кожом или врпцом. [7] [1]
[1.3.] С мајстором је ишао на пијацу, носио опанке на продају. [8] [9] Долово, Черевић, Силбаш, Товаришево, Обровац, Јасеново [1]
[1.4.] На глави су носили шешире, а на ногама, када би излазили на посао, имали су опанке. [1]
[1.5.] У његовом опанку ноћом спава шаров а у другом мачка са пет мачића. Бачка Паланка [1]
[1.6.] Ш[т]а̏ си натрке́чио те̑ о̀па̄нке насре̏д вра́та да се скр̀ња̄чи не̏ко. [10] [11] [12] [13] [14] [15] Јаша Томић, Бачинци, Мартинци, Сусек, Свилош, Сремска Митровица, Краљевци, Шимановци, Војка, Суботица, Пачир, Мол, Сивац, Турија, Чуруг, Равно Село, Змајево, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Вилово, Бегеч, Ђала, Банатско Аранђелово, Санад, Мокрин, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Итебеј, Меленци, Тараш, Елемир, Шурјан, Бока, Неузина, Томашевац, Орловат, Перлез, Фаркаждин, Чента, Деска [1]
[1.7.] Ал смо се мо́рали уместо о̀пана̄ка цѝпеле да бу̏ду и та̏к ма̏л да с обу́чемо. Лаћарак [1]
[1.8.] О̏ндак се тре̏бовање но̀сило за о̀па̄нке, за цѝпеле. Нови Сад [1]
[1.9.] На̀мажи о̀па̄нке сла̀нином да нѐ буду твр́ди. [1]
[1.10.] Дро́том се о̀пасо, бе̑ле шѝроке га̏ће и о̀па̄нке вѐлике. [1]
[1.11.] Обо̑јке и опа̑нке па ка̏ишеви. Вршац [1]
[1.12.] Ра́дио је опа̑нке. [1]
[1.13.] То̏ је опа̏нак гу̏мен. [16] Избиште, Бочар, Итебеј, Бока, Неузина, Иланџа, Крушчица [1]
[1.14.] „Ајдучки опанци” имају „лице” или „образ” одoзго. [6] [17] Јарковац, Остојићево [1]

Изрази:

[1.15.] Иза́ћи из опа̑нка ("бити сељачког порекла"). Вршац [1]
[1.16.] седи, не дери опанке ("већа је штета него корист од неког посла"). [1]
[1.17.] ко̑м обо̑јци, ко̑м опа̑нци ("шта коме допадне, шта ко добије"). Вршац, Јасеново [1]
[1.18.] Дѐбо о̀браз ко о̀панак Тараш [1]
[1.19.] имати образ ко ˜ ("бити безобзиран, безобразан"; "И̏ма о̀браз ко о̀панак"). Тараш [1]
[1.20.] ком опанци, ком обојци ("исто"). [1]

Асоцијације:

[1.1.] обућа, обувен

Изведене речи:

[1.1.] опанчар, опанчић



Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Санскрт: [[1]]
  3. ↑ Санскрт [[2]]
  4. ↑ Санскрт [[3]]
  5. ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.
  6. ↑ 6,0 6,1 Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  7. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 64.
  8. ↑ Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13.
  9. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 319.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 58, 99, 114, 115, 127, 128, 319.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 23.
  12. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 153, 161, 163, 164.
  13. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  14. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  15. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 338.
  16. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  17. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149, 152.

Сродни чланци са Википедије:

[1] опанак

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=опанак&oldid=701990”