Ко̑ је зна̏во и ми̏слио да ће да оди̑ђе, му̏ко мо̀ја. А већем ве̏личко би́ло, чѐтр и̏ по ме̏сеца, ал ко̏ ће зна̏ти што̏ је одѝшло. Нѐсрећа мо̀ја, е̏то. Јаша Томић[1]
↑ 1,01,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
