о̏ме

о̏ме

о̏ме (српски, lat. ȍme)[уреди]

Облици:

  1. о̀ме [1]

Значења:

  1. Једногодишње ждребе. [1]

Примери:

  1. Јѐдно о̏ме ћу да про̏дам, а дру̏го да о̀ставим мѐне, а и Јо̏вица га здра̏во во̏ле; ка̑же, не̑ће да га во̏ле та̀ко кад ура́сти. [2] [3] [4] Јаша Томић Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лаћарак Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Батајница Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Стапар Равно Село Товаришево Бачка Паланка Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Башаид Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
  2. О̏ме се ка̑же док не̏ иде у̀ коли. [4] Јарак [1]
  3. Про̏до је о̏ме на ва́шару. Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 339, 342.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. 4,0 4,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]