моба

моба

моба (српски, lat. moba)[уреди]

Именица[уреди]

моба, ж

Облици:

  1. мо́ба [1]
  2. мо̏ба, мо́ба [1]

Значења:

  1. Народни обичај у којем суседи (претежно младеж) добровољним радом помажу другим суседима у обављању обимнијих и хитнијих сеоских послова. [1]
  2. Учесници у таквом раду, мобари. [1]

Примери:

  1. Некада се жетва обављала мобом, већином од рођака. [2] [1]
  2. У току ове недеље не иде се на мобу [ЕИС 99]. [1]
  3. И код јарковачких Срба има мобе, која може да се сазива за разне послове а највише за жетву. [3] Јарковац Беркасово Лаћарак Черевић Кикинда [1]
  4. Сви̏ што су ра́дили на мо́бу — и ма̑јстори, ку̏варице. [4] [5] [6] [7] Банатска Паланка Мартинци Лединци Павловци Бољевци Јаково Бешка Суботица Мол Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Бегеч Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Чента Иванда [1]
  5. Ску̏пи се ма̏ло родбѝна, ко во̏ле то̑ да ра̑ди ни́је би́ло о̏нда ка̀сапин да ѝде да ра̑ди, нѐго мо́ба. Ченеј [1]
  6. Кад се же̏тва свр̑ши, о̏нда се во̏зи, на̀стаје во̀зидба, мо́ба — ти̏ код мѐне, ја̏ код тѐбе. Шимановци [1]
  7. Када би по свршеном послу у пољу стигли у село, дочекали би на улици мобу, тј. мобаше, и пљуснули би водом и кола и мобаше. [2] [1]
  8. Жи̏то се ко̀сило ср̑пом, ко̀со̄м, и донѐсе̄ се на ка́маре, о̏нда ѝде вр̀шаћа ма̀шина, а о̀пет се ску̏пи мо́ба да та̏мо по̀могне да се ра̑ди око ма̀шине. Кула [1]
  9. До̀тични га̏зда ску̏пи дру́штво, мо́бу. Томашевац Бегеч [1]
  10. Ако та̏ ку̏ћа тре̏б да се по̀руши, о̏нда се то̏ ску̏пи мо́ба. Бачинци [1]
  11. Мо̑ра да ску̏пи мо̏бу — иде́мо да му помо̏гнемо. Вршац [1]


Синоними:

  1. клака, тлака [1]


Изрази:

  1. Ѝћи у/намо́бу. — О̏нда смо ѝшли на мо́бу ("О̏нда смо ѝшли на мо́бу"). Јаша Томић Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 70, 276.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 246, 418.
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 241, 309.

Напомене[уреди]