инов
инов
инов (српски, lat. inov)[уреди]
Именица[уреди]
инов, м
Облици:
Значења:
- Веома израстао (али незрео) момак, клипан. [1]
Примери:
- Па е̏то, ти̑ ње̑ни ѕинѕо́ви, ни́је и срамо̀та, про̑ђеду крај мѐне, ми̑ пр̑ве ко̀мшије, а ми̏сиш да [се] ја̑виду? Ни̏кад. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Чортановци Мол Бечеј Каћ Футог Нови Сад Српски Крстур Санад Падеј Мокрин Кикинда Нови Бечеј Башаид Кумане Житиште Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Сенпетер [1]
- Та̑ј ѕѝнѕо̄в вѐлики се уме́шао мед ту̑ де̏цу. Кикинда [1]# Ѕинѕо̑в јѐдан ве̏лики. [6] [7] Житиште [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 121, 354, 356.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 192.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 334.
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 12.