зној
znoj
znoj (српски, ћир. зној)[уреди]
Именица[уреди]
znoj, м
Категорије: об.
Примери:
- Sve ga znȏj lȉje. Шимановци [1]
- Posle dužeg kretanja u krug konji budu kao pijani. Zbog toga ih je suvačar zaustavljao da se oduvaju, odmore i da im se obriše znoj. [2] [3] [4] [5] Кикинда Сремска Митровица Госпођинци Ђурђево Ђала Ново Милошево Башаид Фаркаждин [1]
- Mȕke, dȁ, i znȏj, a znȏj vàki, lȉje po lícu i sȁv mȍkar ko pȋvo, ko da te nȅko iz bunára ìzvadio. Товаришево [1]
- Znȏj s mène cúri. Лаћарак [1]
- Ùbriso mòju znȏj. [3] Фаркаждин [1]
- Brȉšem ládnu znȏj. [1]
- Òne, kad je dòbra pȁša, dòbrō se rȃne i sa svȏga znȍja skídaju vȍsak jer dȍbro žívi, pod njȇnim tr̀buvom ráste vȍ sak. Деспотово [1]
- Pčȅle prȁve sȃće od znȍja. [6] Кикинда Светозар Милетић Верушић Жедник Банатско Аранђелово Кикинда Нови Бечеј Бочар Зрењанин Чента Вршац [1]
- Òne su ȍndak snažnȉje i znȍje se i o[d] tȅ znȍji, te njȉne, óne tȍ zgȕsnu, od znojȇnja stváraju vȍsak. [6] Избиште [1]
Изрази:
Преводи[уреди]
зној
|
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
- ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 44.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 60.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр.
- ↑ 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).