Пређи на садржај

званица

званица

званица (српски, lat. zvanica)

[уреди]

Именица

[уреди]

званица, ж

Облици:

  1. зва̀нице [1]

Значења:

  1. Онај који је позван на не ко славље, свадбу и сл. [1]
  2. Онај који позива у свадбу. [1]

Примери:

  1. На дан свадбе — венчања у младожењином и невестином дому окупљају се „званице”. [2] [1]
  2. Позвани у свадбу који се окупе у младожењиној кући називају се „сватови”, „званице”. [3] [1]
  3. О̏нда има̏ли смо пу̏но зва̏ница. [4] Велики Гај Јамена Чортановци Ловра [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 141.
  3. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 144.
  4. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=званица&oldid=202356”