жиока
жиока
жиока (српски, lat. žioka)[уреди]
Именица[уреди]
жиока, ж
Категорије: кол.
Облици:
- жи̏о̄ка, жи̏ока [1]
- жи̏ока Ново Милошево [1]
- жи̏о̄ка Кукујевци Меленци [2] [1]
- жи̏ока [1]
- жи̏ока Тараш [1]
Значења:
- Дрвена гредица на коју се ослања тршчани кров. [1]
- Бочни стуб на лотрама у који су ужлебљене попречне пречаге, карве. [1]
Примери:
- Слеме напукне и поцецне, из померених греда цепке се извале, забат се угне к унутра, кибла нагне к напоље, а у рогове, пајанте, жиоке и летве љуто загризе црвоточац. [3] Стапар [1]
- Пр̑во се ме̏ћала др́ва на два̑ мѐтера јѐдно о̀д другога, гла̀вна др́ва. О̏нда се плу̏с то̏га ме̏ћало пре̑ко — то̑ смо нази́вали жи̏о̄кама. То̑ је др̏жа̄ло тр̀ску. То̑ је би́ло за̀кӣвано са др̀вени кли̏нови, твр́дог др̏вета. На̀ те̄ жи̏о̄ке се ста̏вљала тр̀ска. [2] Бачко Градиште Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Мартинци Сомбор Лалић Госпођинци Бачка Паланка [1]
- Није ставио жиоке на шупу па му се кров наклонуо на забат. Бегеч [1]
- Жи̏о̄ка ко̀ја повѐзӣва све̏ ро̏гове. [2] Меленци [1]
- То̑ су не̏ке жи̏оке би́ле ко̀је су спа́јале... то̑ да бу̏де чвр̏шћа, ти̑ ро̏гови. Суботица Каћ Бегеч [1]
- То̑ су те̑ жи̏оке, на при́мер, жи̏оке си мѐтијо и кад си пра̏вијо др̀вену о̏граду, те жи̏оке то̑ су ду̀гачке, на чѐга̄ си заки́во та̑ ле́ца. Суботица Мартонош Турија Ново Милошево Ловра [1]
Синоними:
- греда, мачка, коза, штафла, гредица, чамица [1]
- ветрењак [1]
- пајанта [1]
- венчаница [1]
- косник [1]
- баскија [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 3, 8.