гла̑с
гла̑с
Именица
[уреди]гла̑с, м
Значења:
- Звук који се ствара при говору. [1] [2] Сремска Митровица Стапар Падеј Ново Милошево Вршац[3]
- Певачки дар. [3]
- Различита висина тона при певању. [3]
- Вест, новост. [3]
- Позив неког унутрашњег нагона, подсвести. Сремска Митровица[3]
- Право изјашњавања на изборима при каквом одлучивању. Вршац[3]
- Углед. [3]
Примери:
- Ѝма до̏бар гла̑с. Вршац [3]# С танким гласом што све звони је л ти с басом. [4] Мокрин [3]
- Пе̑ваду у два̑ гла̑са. Вршац [3]# То̑ је Зо́ра нам до̏не̄ла тај гла̑с. [5] Србобран [3]
- Ве̏ћ су ту̏ про̏нети гла̏сови ка̏ко са̏д иде́мо за Ма̀ђарску. Башаид [3]
- Ши̑ру се гла̏сови. Вршац Сремска Митровица [3]# Ужи̑ва до̏бар гла̑с. Вршац [3]
Изрази:
- Би̏је га ло̏ш ˜ ("о ње му се рђаво говори"). Вршац [3]
- изгуби̏ти ˜ ("не моћи певати"). Вршац [3]
- ни тра̑га нигла̑са ("исто"). Вршац [3]
- Брезгла̑са ("нем, занемео"). Вршац [3]
- уживати ˜ ("би ти цењен, хваљен"; "Он, његови си но ви, кћери, снаје и бројна унучад ужи вали су глас добрих и честитих љу ди, није се лагало, није се ни крало"). Сомбор [3]
- на гла́су ("познат, чувен, угледан"). Ново Милошево [3]
- про́бати ˜ ("оценити дар певања"). Вршац [3]
- у једа̑н ˜ ("једногласно, заједно"). Вршац [3]
- да̏ти ˜ ("гласати"). Вршац [3]
- нигла̑са ("ништа се не зна (о некоме)"). Вршац [3]
- имати ˜ ко жена Јасеново [3]
- проту́ратигла̏сове ("разглашавати"). Вршац [3]
- ува̏тити ˜ ("схватити мелодију, изједначити се са другим у певању"). Вршац [3]
- из сво̏ггла̑са ("што може гласније"). Вршац [3]
Референце
[уреди]- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 116.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 425.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 204.